Sunce više nije u zenitu, ali i dalje, kada mi slučajno upadne u vidokrug, izgleda kao usijani bumerang koji leti k nama. Hodamo sigurno već pet sati po mojoj subjektivnoj proceni jer su nam stakla na satovima popucala, a telefoni…

Ne mogu da odvojim pogled od nje. Svetloplave, sjajne oči, velikih zenica, s gustim trepavicama, kao dva minijaturna svetionika koja te navode da ideš k njima. A tek ono vižljasto telo. Kako ljupko okreće glavu. Izluđuje me! Jednostavno, da poželiš…

Tamo je, na zagrejanoj steni, čita knjigu. Nejasno je svima kako može da izdrži, ali izdržava. Ujutro, dolazi prvim čamcem sa velike obale. Uvek s naočarima za sunce, u vrećastoj haljini za plažu i s rancem. Čim dotakne kopno, sve…

Hladne bele flekice prosipaju se s neba. Marina sedi na električnoj peći kraj prozora, drži šolju toplog čaja u ruci i posmatra kako ulični pejzaž sve više liči na slike s novogodišnjih čestitki. Ne voli sneg i hladnoću, plaši ih…

“Dobar dan. Ja došla da mi izvadite sve”. “Molim?” “Matericu i to. Sve da mi skinete”. “Histerektomija, znači”. “Ne znam, gospođo, šta znači”. “Dajte mi vašu dokumentaciju”. Ju, majko moja, vidi je kakva je, stroga, može da mi kaže da…

Uzećete kutiju. Videćete, neće biti previše teška, moći će čak i jedan od vas da je nosi. Vodićete računa da vam ne ispadne, da se ne ošteti jer u njoj je dokaz toga koliko vredimo. Oteti vam je neće jer…

Žute fleke igraju po zidu. Verovatno je podne, inače njihova boja ne bi bila ovako jaka. Nikada ranije nisam imala priliku da razmišljam o tome da roletne imaju otvore. Samo krkljanje u stomaku ili bol u bešici će me naterati…

Kada sam kupio svoj novi stan, zapravo prizemnu kuću, mravi koji su ispunjavali svaki njegov deo me nisu ni najmanje zabrinjavali. Smatrao sam ih posledicom nehigijene prethodnih vlasnika, problemom koji će se rešiti čim uklonim ostatke hrane. Nisam ni primećivao…

– Boško, sećaš li se? Cavtat 1975, bilo nam je to prvo bračno letovanje. Ne medeni mesec, već letovanje. Da li pamtiš? Naša soba bila je u prizemlju, odmah iznad šetališta, ispod prozora su nam bile žardinjere. Uvek smo ga…

U prodavnici se nalazi pedeset polica, deset štendera, pet komoda s odećom i dvadeset šina s vešalicama. Osim toga ima i petnaestak modela koji su izloženi posebno. U proseku, u svakom trenutku, svaki štender gledaju dve žene, svaku komodu tri,…

Da nas nije udario kamion, nikad ne bih ni doživela ovakvo nešto: u ustima osećam svoju krv koja kaplje odnekuda iz glave i puni mi pluća i grlo. Da kola nisu krenula unazad, nikad nas ne bi udario kamion. Da…

Oni ovo zovu grad? Zgrade zalepljene s obe strane utabane zemlje prekrivene starim asfaltom i peskom ispunjene ljudima u šarenoj odeći i prašnjavoj obući ili bosi koji te, dok se kreću ili stoje bez vidljivog cilja i smisla, posmatraju kao…

Ključ je u bravi. Okret na levo. Guranje vrata. Alberto zaranja u oporo-slatkasto-sveži miris. Zatvara oči, diše duboko. Lice mu prekriva osmeh. Stoji. U prostoriji je skoro potpuni mrak. Male količine svetlosti prodiru u jednakim snopovima kroz otvore na debeloj…

„Dve kafe, molim vas”. Dečko me gleda začuđeno. Ja sam taj koji treba da se čudi što mi ne donese odmah, i to bez pitanja. Onda su mi donosili čim sednem, svi su znali šta pijem. Nego, da se koncentrišemo…

U hodniku sam, približavam se vratima. Počinje uzbuđenje – zabava će kroz pola sata. Uvek je tako, ta prijatno-neprijatna muka krene da se razliva po želucu ranije. Pitam se da li su svi stigli, koliko su uzbuđeni. Otključavam vrata i…

Ta-ta-ra-ta-ta-ta-ta-ta-taaaa, orkestar jer već svirao uvodni šlagvort, a ja sam se sa detetom probijao kroz polumrak dvorane u potrazi za našim mestima. Provlačili smo se između stolica kao pismo ispod zatvorenih vrata, a ja sam ponavljao kao automatska sekretarica: „Izvinite,…

Budim se polako, kako shvatam da je ovo što me golica po licu zrak sunca, da ležim u krevetu i da je kasnije nego što bih želela. Nije teško da se analizira san koji sam sanjala: dobila sam Nobelovu nagradu…