U prodavnici se nalazi pedeset polica, deset štendera, pet komoda s odećom i dvadeset šina s vešalicama. Osim toga ima i petnaestak modela koji su izloženi posebno. U proseku, u svakom trenutku, svaki štender gledaju dve žene, svaku komodu tri, šine takođe dve, dok na jednu policu ide jedna žena. Na svaka dva istaknuta modela dolazi tek jedna potencijalna ženska mušterija. Nakon sedamnaest časova, ovaj broj se poveća dva do tri puta. U vreme rasprodaja pet puta, a takođe u vreme rasprodaja, ali nakon sedamnaest časova, čak i do deset puta.
Nemojte se truditi da napravite računicu koliko se žena nalazi u radnji u vreme rasprodaje u osamnaest sati i trideset i sedam minuta, kada se odvija radnja ove priče, jer to nije njena poenta. Ono što ja želim jeste da usmerite vašu pažnju na štender s večernjim haljinama, tik do stepenica koje vode ka gornjem spratu. Primetićete da su haljine delimično smaknute sa svojih aufengera, da stoje nakrivo, poneka je čak i na podu. Ako imate dobar vid, uočićete da na nekoj nedostaje dugme, da je drugoj rašiven rukav, na trećoj je okovratnik umrljan puderom, ali nemojte trošiti vašu pažnju ni na ovo, hoću da primetite kratku bordo plišanu haljinu, polu-dugih rukava, s naborima koji se s levog i desnog ramena spuštaju ka sredini grudi, gde se ukrštaju, praveći sasvim mali otvor. Gledajte u nju i zanemarite sve ostalo. Budite strpljivi, sačekajte nekoliko trenutaka, desiće se nešto… neobično.
Evo, pogledajte, prilazi devojka, izvlači vešalicu s haljinom. Razgleda je.
Prilazi druga devojka, uhvati istu haljinu s druge strane.
Vidite, sada ste zaintrigirani.
Zaustavimo sada dešavanja i osmotrimo devojke.
Ona prva, koja je sada s naše desne strane, visoka je i izrazito mršava. Teget farmerke kao da su ispunjene vazduhom, a pripijena majica ne nagoveštava nikakve tragove ženstvenosti. Lice joj je izduženo, brada istegnuta na dole. Nos je tanak i dug i oko njega su se, kao oko nekog stožera, pribili svi ostali delovi lica: sitne plave oči sa svetlim, nevidljivim trepavicama, i tanke blede usne, kao bez krvi. Iznad visokog čela joj je mali žbun ravne smeđe kose. U pravu ste, podseća na fresku s likom Isusa rađenu rukom naivnog slikara.
Pogledajmo sada drugu devojku, ona je s naše leve strane. Visoka je kao i prva, ali nikako vas ne bi dovela u nedoumicu oko toga kojeg je pola jer vitke noge, umotane u crne pantalone i poduprte crnim kožnim čizmicama s četvrtastom štiklom čine veći deo njene visine. Ostatak je trup čiji tanki struk niče iz čvrsto stegnutog kaiša, i grudi, koje proviruju iz dekoltea, tačnije, guraju se u njemu. Vrat joj je obgrljen lancem od belog zlata i na njemu stoji glava na kojoj svetle velike plave oči između kojih se spušta simetričan nos do punih, crvenkastih usana prekrivenih sjajem. Preko svega ovoga spušta se vodopad duge, blistave crne kose. Reći ćete: sigurno je neki model.
Pustimo sada da se radnja odvija dalje.
Devojke posmatraju haljinu, svaka sa svoje strane, i zagledaju jedna drugu ispod oka. Zatim, kao da obe reaguju na istu nečujnu komandu, potegnu haljinu svaka ka sebi. Haljina se istegne. Nekoliko žena koje su razgledale kapute i košulje okrene s k njima.
„Izvinite, ja sam je prva uzela ovu haljinu“, povika mršava devojka što liči na Isusa.
„Ali ja sam je prva videla“, odvraća zgodna devojka za koju mislimo da je model.
„Već mi je bila u ruci kad ste vi došli“.
„Dobro je da ti je u ruci i ostala jer nije pravljena za tebe. Unakazila bi je da si je
obukla!“
Šta očekujete sada? Da će se potući i počupati, da će prodavačice pozvati obezbeđenje da ih izbaci? Ne dopada vam se tok radnje? Očekivali ste nešto drugo? Mogli biste da ostanete još malo, da vidite šta će se desiti.
Sve žene u radnji prestaju s razgledanjem i prilaze da vide šta se događa.
„Žena je prva ugledala haljinu!“
„Ko prvi devojci, nemu devojka, a ti se pretplati kod Versačea da ti stigne na kućnu adresu čim on nacrta!“ čuju se komentari.
Vidite, nekome je ovo zaista zanimljivo, ovakve scene su pandan onih koje se odvijaju na stadionima. Videćemo ko će da pobedi!
„U čemu je problem, gospođe?“, pita stariji čovek iz obezbeđenja, čiji je glavni obezbeđivački adut njegova uniforma.
„Pokušavam da spasem ovu haljinu od potencijalne zle sudbine. Nemojte me sprečavati u tome!“, reče model kojem je sudbina uskratila mogućnost pojavljivanja u modnim časopisima i na modnim revijama i mačjim hodom se uputi do kase, praćena zadivljenim i zlobnim pogledima i komentarima sramota, ovo je neviđeno, odeća je pravljena za svakog, kakav bezobrazluk, ovo obezbeđenje ničemu ne služi. Pošto je platila, isto tako manekenski je krenula ka izlazu, okrenuvši se pre izlaska svojoj publici da joj uputi magični pogled ispod prirodno dugih trepavica.
Da li vam se dopada sled događaja? Da li ste ga očekivale? Jeste li navijale? Za koga ste navijale? Znam i da mi ne kažete, za onu s kojom se poistovećujete.
Hoćete li da čujete kraj?
Model haljine se rasprodao u narednih trideset sekundi. Sve žene koje su prisustvovale sceni su ga kupile, pardon, sve koje su uspele da stignu do kružnog štendera dok je na njemu još bilo haljina. Među njima nije bila devojka-Isus. Ona je neprimećena izašla iz radnje, ne kupivši ništa.
Ne dopada vam se kraj? Htele ste pobedu slabe nad jakom, pobedu pravde? Nastavite sa šopingom i kad završite, okrenite sledeću stranu.
„U čemu je problem, gospođe?“, pita stariji čovek iz obezbeđenja, čiji je glavni obezbeđivački adut njegova uniforma.
Devojka-Isus istrže haljinu iz ruke devojci-modelu i besno joj reče: „Haljina je pravljena za onog ko će da je plati, a ti nemoj da misliš da si nešto bolja od mene jer si lepa!“, i uputi se ka kasi, pre nego što je postariji obezbeđivač stigao da reaguje, a modelsica zatvorila usta koja su zjapila od iznenađenja.
Verujem da je bio dobar šoping. Za svaku kupovinu do maksimalnog dozvoljenog minusa, bonus priča.
